Универзални точкови су такозвани покретни точкови, који су конструисани да омогуће хоризонталну ротацију од 360 степени. Точак је општи појам, укључујући покретне и фиксне точкове. Фиксни точкови немају ротирајућу структуру и не могу се ротирати хоризонтално већ само вертикално. Ове две врсте точкова се генерално користе у комбинацији са, на пример, структуром колица је предњи део два фиксна точка, задњи део рукохвата у близини промоције два покретна универзална точка.
Историја развоја универзалног точка може се пратити до почетка 20. века, а има широк спектар примена у индустријској аутоматизацији, роботици и транспорту. Овај чланак ће представити историју развоја универзалног точка и будући правац развоја.
Најранији дизајн универзалног точка може се пратити до 1903. године, који је први предложио шведски инжењер Елке Ериксон (Ернст Бењамин Ерицсон). Међутим, ограничен ниво технологије у то време, производња универзалног точка није довољно стабилна и прецизна. До 1950-их, италијански механичар Омар Маизелло је предложио нови дизајн универзалног точка, назван „Омар универзални точак“, његов дизајн је стабилнији и тачнији, тако да је универзални точак у индустријској аутоматизацији почео да се широко користи.
Уз континуирани развој технологије, дизајн универзалног точка се такође стално побољшава. Тренутно је универзални точак на тржишту углавном подељен у три типа: тип кугле, тип стуба и тип диска. Универзални точак кугличног типа састоји се од неколико малих сфера, које могу остварити глатко кретање. Универзални точак типа стуб је састављен од више гумених точкова, који се могу кретати у више смерова и погодан је за теже предмете. С друге стране, точкови са дисковима се састоје од више закривљених плоча које омогућавају већа оптерећења и веће брзине.
Кардани играју важну улогу у савременој индустријској аутоматизацији, широко се користе у роботима, аутоматизованим складиштима и логистичким системима. Поред тога, они се широко користе у области транспорта, нпр. на бродовима и авионима, где побољшавају маневрисање и контролу.
Развој кардана је прошао кроз многе технолошке иновације и побољшања. Са развојем вештачке интелигенције, машинског учења и сензорске технологије, кардани ће постати интелигентнији и прилагодљивији. На пример, кардан може аутоматски да прилагоди своје кретање у складу са различитим окружењима и теренима путем алгоритама машинског учења како би побољшао маневрисање и ефикасност. Поред тога, будући кардани могу такође користити еколошки прихватљивије материјале и изворе енергије како би постигли већу енергетску ефикасност и одрживост.
Време поста: 27.11.2023